Sećanje je smešna lupa

koja sitne stvari uveličava

25.08.2019.

Pričaće ti o plovidbi, ti što nisu sidro digli.

Rekla sam jednom, ostaće ova slova i onda kada ničega više ne bude. Ostaće sećanje, prokleto sveže. Kao da već blede sve te reči, još ne verujem u njih. Zašto smo odabrani? Baš mi, od celog sveta punog različitosti, negde u masi su nam se pogledi sreli. Samo plovi, mornaru. Beskrajnim pučinama sveta. Nosi me u džepu kao omot od najdraže bombone. Pusti da zašuškam svaki put kad me tvoje ruke dotaknu. Da ti vratim uspomene. Nemoj samo dozvoliti da ih nemaš. Nemoj da pustiš sve zaboravu. Zalud. Koliko god se trudim da sročim nekoliko reči, ostaju samo one koje ne bih smela napisati. I ti to znaš, znam da znaš. Rekla sam da se ne sme tako razmišljati. Ali dovraga, kome je još razum vodio srce? Znaš, onako kada nešto to jako želiš, ideš ka tome. Trudim se da zadržim stopala u mestu, da ne bih pogrešan korak načinila. Tipično za rakove, koji emotivci, zaboga. Uporno verujem u to da ćemo se povući u svoje ljušture bežeći od istine. Zato je i ćutim. Na kraju, to je ipak samo moja istina. Tvoja nikada neće biti. Niti očekujem da bude. Znaš već, bilo bi odveć sebično da ja očekujem nešto. Samo puštam vreme da prolazi i nadam se da neko od gore upravlja nama kao da smo marionete. Lutkarska predstava. Scenarij nepoznat. Samo vera da će biti onako kako je najbolje, i da će publika na kraju ostati zadovoljna. Ova predstava samo jednom igra. Nema reprize, ni velikih reči. Ili će uspeti, ili ne. Svejedno. Lakše je verovati da smo marionete, onda i ne bole porazi. Znaš ti sve, bez i da mnogo govorim. Mada, opet želim da čuješ to od mene, a ne smem. Prokleto me strah ovih hladnih jutara. Znam da se već leto bliži kraju. A zima? To je već druga priča. Kuda će nas odvesti, to samo nebo zna. Lakše bi bilo da ja prva odem. Dovraga, ništa ne bi bilo lakše. Ali mora. Pa red je pomiriti se s tim. Ionako ćeš mi u pogledu videti sve. Zalud mi je lagati, i ćutati. Neka. Tako to treba da bude. Samo se prepusti, i ćuti. Ne spominji. Zadrži u sebi priznanje da i satovi brže kucaju dok mislimo na nas. "Počinjem te sanjati, a to mi nije bilo u planu."

Sećanje je smešna lupa
<< 08/2019 >>
nedponutosricetpetsub
010203
04050607080910
11121314151617
18192021222324
25262728293031

MOJI LINKOVI

Ona je moj razlog, u stvari.. Moja mala unikatna dragocenost u zalagaonici ovog ludila..
Ništa lakše nego sebe slagati.. Ništa lakše neg' se nasmrt opiti.. Ništa teže nego zalud tragati..


Neke bistrine se nepovratno mute, ali nikad dodir svile.
Tajne su kao device, s njima se mora nežno.
Bilo bi tako slatko naprosto im strgnuti bluzicu, a opet, čarolija je potpuna tek ako ih pustiš da se otkriju same...




Ali, suza je kraljica. Suza je najmoćnija vodena sila.
I, više nego dovoljno godina kasnije, možda nečija, možda proseda, možda bez ikoga, ti ćeš ugledati belog leptira na jorgovanu, i širom otvoriti prozore mameći ga da ti sobu opraši polenom i prolećem. A ulicom će upravo prolaziti mali Cigan sa violom, videćeš samo drozdovo pero na šeširu kako promiče za šimširom, i začućeš neku staru dobru nepoznatu pesmu, koju prvi put slušaš, a godinama je znaš..

I zaplakaćeš istog časa..

I najzad shvatiti kako sam te voleo..

Ma, ne idem ja ispred svog vremena. Moje vreme ide iza mene. U tome je nesporazum. Ipak, sačekat ću ga još malo. Još samo malo, onda odoh...
Trudeći se da to ne deluje nervozno, lupkao sam neki takt, pokušavajući nezrelo da privučem njenu pažnju.

Neuspešno..






MOJI FAVORITI
Laprdam sta stignem
Atrocity Exhibition
Prohujalo s vihorom
•●NedoSanjani Snovi Moje Mladosti●•
Čuješ tišinu? Prolazi vrijeme.
m0j maLi Svijet- drugima 0biČan, meni Čar0ban
years are gone, but he isn't ADP10
Ljepše - od - noći !
više...

BROJAČ POSJETA
11706

Powered by Blogger.ba