Sećanje je smešna lupa

koja sitne stvari uveličava

13.05.2020.

Oni koji su me zavoleli (..) znaju štošta o meni. Oni koji me do sad nisu zavoleli, i neće, bojim se...

Uopšte više ne znam ni zašto pišem. Čemu reči kada ih ne želiš? Milion koraka sam do tebe napravila, a ti stojiš u mestu. Pustiš me da ti ogolim dušu i kao svaki put zabodeš mi nož u srce. Vidiš moj greh u njoj, i njen greh u meni. Sudiš mi samo prema tom grehu, gledaš me samo kroz greh. Možda me zato puštaš da boli, nadajući se da si se i njoj osvetio tako. Dobro, povredila te. Razumem. Dovraga, znam kako boli kada boli. Ali to nisam bila ja. Ne kad si ti u pitanju. Znaš ono kako si čudan kad se ljutiš, i 20 minuta kasnije ti naumpadne sve što si mogao reći, a nisi? Meni te reči koje sam mogla reći dolaze u misli od našeg poslednjeg razgovora. A zalud bi ih bilo i pisati. Nisi rečit, to me najviše boli. Zato što ja pričam i pišem i delim srce napola, a ti samo šutiš. Stojiš u mestu kao nemi posmatrač. Jedino me zanima da li ti je toliko svejedno? Kada bi mi samo rekao sve ono što ćutiš. Kada bi i sebi priznao ono od čega bežiš. Rekla sam, ništa što ne želiš. A mene ne želiš, to je bar očigledno. Dovoljno si vremena imao da se javiš. Valjda to tako ide, ako posle rasprave ostane samo tišina, to se verovatno računa kao kraj. Šteta. Rođendanskom poklonu bi se obradovao, garant. Dobar je to poklon, ali koga briga. Nikada ti ga neću poslati. Šteta što barem adresu nisi napisao. Sad samo računam na to da sam ti višak u tvojoj zalagaonici ludila. Htela sam da delimo dane, da vreme brže proleti. A tebi je teško razumeti da te neko može voleti. Nije fer. Na kraju svega, nije pošteno da ovoliko boli. Nije pošteno da traje dok dišem, a znamo oboje da hoće. Bio ti tu ili ne, zauvek će jedno mesto u srcu ostati tvoje. Tu sam, znaš već gde. Jedna tvoja reč bi mogla prekinuti bol. Sad je na tebi da li ćeš da progovoriš ili ćeš zaista ostati samo nemi posmatrač ljubavi."Teško se budim, a još teže prestajem da sanjam. Seo sam na ivicu kreveta, otresao snove sa ramena, i pokušao da se setim kratkog sadržaja prethodnih nastavaka."

Sećanje je smešna lupa
<< 05/2020 >>
nedponutosricetpetsub
0102
03040506070809
10111213141516
17181920212223
24252627282930
31

MOJI LINKOVI

Ona je moj razlog, u stvari.. Moja mala unikatna dragocenost u zalagaonici ovog ludila..
Ništa lakše nego sebe slagati.. Ništa lakše neg' se nasmrt opiti.. Ništa teže nego zalud tragati..


Neke bistrine se nepovratno mute, ali nikad dodir svile.
Tajne su kao device, s njima se mora nežno.
Bilo bi tako slatko naprosto im strgnuti bluzicu, a opet, čarolija je potpuna tek ako ih pustiš da se otkriju same...




Ali, suza je kraljica. Suza je najmoćnija vodena sila.
I, više nego dovoljno godina kasnije, možda nečija, možda proseda, možda bez ikoga, ti ćeš ugledati belog leptira na jorgovanu, i širom otvoriti prozore mameći ga da ti sobu opraši polenom i prolećem. A ulicom će upravo prolaziti mali Cigan sa violom, videćeš samo drozdovo pero na šeširu kako promiče za šimširom, i začućeš neku staru dobru nepoznatu pesmu, koju prvi put slušaš, a godinama je znaš..

I zaplakaćeš istog časa..

I najzad shvatiti kako sam te voleo..

Ma, ne idem ja ispred svog vremena. Moje vreme ide iza mene. U tome je nesporazum. Ipak, sačekat ću ga još malo. Još samo malo, onda odoh...
Trudeći se da to ne deluje nervozno, lupkao sam neki takt, pokušavajući nezrelo da privučem njenu pažnju.

Neuspešno..






MOJI FAVORITI
Laprdam sta stignem
Atrocity Exhibition
Prohujalo s vihorom
•●NedoSanjani Snovi Moje Mladosti●•
Čuješ tišinu? Prolazi vrijeme.
m0j maLi Svijet- drugima 0biČan, meni Čar0ban
years are gone, but he isn't ADP10
Ljepše - od - noći !
više...

BROJAČ POSJETA
11709

Powered by Blogger.ba