beats by dre cheap

Voleo bih da znam kako da napišem uzdah. Jedan tamni, duboki uzdah. To sad strašno nedostaje na ovom mestu.

Koliko god da je vremena prošlo, makar tek nekoliko dana, ili meseci, meni se čini kao večnost. Koliko god da te puta sretnem, u nadi, s čežnjom, znam da te niti jedan jedini put neću imati. Onako kako te imaju druge, tako nikad nećeš biti moj. Zapravo, kad razmislim malo bolje, ti nećeš nikada uopšte biti moj. Ni onako kako te imaju druge, niti bilo kako. Boliš me kao da me nikada ništa drugo i nije bolelo. Kao da mi trune duša, kao da se u delove rasipa. Svaka pomisao na tebe je bolna, i teška, a ne mogu te iz misli izbrisati. Kada bi postojao neki prekidač s tvojim imenom, pa da ga samo okrenem na "off", ali ne ide to u životu tako. Kao ulovljena divlja ptica, svaki novi dan se osećam kao da mi seku krila i guraju me nazad u kavez. Gušim se u bolu svakodnevnice. Prerano sam poletela, i sada sam svesna toga, ali ne mogu ništa da promenim. Dovraga i sa sudbinom. Bezbroj uzaludnih pokušaja da dođem do daha, da dođem do sebe. Uzalud. Onda se niotkud stvoriš ti, i vratiš mi onu mene koju sam odavno zaboravu predala. Ulepšaš mi dane sitnicama, za svaki trenutak pronađeš stih. Pogrešila sam i ne prođe dan da se zbog toga ne kajem. Godine mi prolaze, još koja i gazim već tridesetu. Imam sve što bi neko ko nema to isto poželeo, ali gušim se. Tonem,svesna da izlaza nema. I već počinjem da verujem u to da sam bezvredna, da nemam moral, niti razum, stid, karakter ni stav. S jedne strane se prepuštam tome da drugi odlučuju u moje ime, a s druge se u meni kida sve, i verujem da je smrt jedino pravično rešenje, jer jedva skupljam snage za novi dan. Niko mi manje nade od tebe nije dao, a da sam ga više volela. Važna je i tvoja sreća podjednako, ipak bih da znaš kako izgleda ova moja bol, tek toliko da si svestan da postoji. Nijedan bitan razlog ne postoji za tu bol, a ona je ipak tu. Možda i razumeš jednog dana. Mada u to čisto sumnjam. Verovatno ti već odavno ni u mislima nisam. Okrenuo si novi list, kilometrima daleko od svega što je iza tebe ostalo. Veruješ li da ti želim sreću, i da te nikada duša ne zaboli, da nikada ne osetiš bol truhljenja snova. Budi samo nasmejan, ne skidaj onaj svoj osmeh s lica. Budi onakav kakvog te pamtim. Sous chef koji bi menjao svet, dečko kojega usrećuje tuđa sreća. Budi samo svoj, kakav si uvek i bio, i ne menjaj se nikad. Tek toliko da znaš, neko će uvek da misli na tebe, i svaku noć pred spavanje pomenut će te u molitvama. Neko odavno zaboravljen te neće nikada zaboraviti. "Ona? Ma ne! Ne voli me više! Otkud znaš? Jesi li ikada video boju njenih očiju kad tebe nema u prostoriji?"

Sećanje je smešna lupa
http://vetropir.blogger.ba
21/07/2020 19:36